I Srbi istražuju kako je nastao kosmos
Naučnici iz celog sveta će u CERN-u, najvećoj laboratoriji za nuklearna istraživanja koja se nalazi u kružnom tunelu na švajcarsko-francuskoj granici, pokušati da simuliraju Veliki prasak kojim je, prema naučnim teorijama, nastao kosmos.
Naučnici se nadaju da će zahvaljujući tome uspeti da
razumeju stvari poput porekla mase i mračne materije u svemiru i
pronaći česticu higs, ključni sastojak materije koja nas okružuje.
- Tunel, laboratorija, dugačak je 27 kilometara, nalazi se 100 metara
pod zemljom i obložen je superprovodnim magnetima koji omogućavaju da
se u tom krugu ubrzava snop protona. Dva snopa protona kretaće se
brzinom od 99 odsto brzine svetlosti i ići će jedan ka drugom. Kada
dostignu maksimalne brzine i energije izvešćemo sudaranje čestica i
dobićemo duplo veću energiju. Ta energija treba da nas vrati na
stvaranje kosmosa - objašnjava dr Dragan Popović, direktor Instituta za
fiziku i jedan od naših naučnika koji će prisustvovati ovom
eksperimentu.
Čak 37 država sveta, 167 instituta i 2.000 fizičara
radi već 15 godina na ovom projektu koji je do sada koštao 15 milijardi
dolara. Veliki hadronski udarač (LHC), najmoćniji akcelerator čestica
ikad izgrađen, proizvešće snopove protona koji će biti pušteni duž
tunela ukrug. Na četiri mesta biće smešteni detektori, najveće mašine
ikad napravljene koje bi trebalo da detektuju procese koji se dešavaju
kada se ti snopovi sudare i koji će izvršiti neophodna merenja. U radu
dva veća - ATLAS-a i CMS-a, učestvovaće i naučnici iz Srbije i očekuje
se da će baš ti detektori pronaći zagonetne čestice higs.
Naučnici smatraju da je ceo svemir sastavljen od leptona i kvarkova
(najsitnijih osnovnih, nedeljivih čestica) i to od šest leptona, šest
kvarkova i čestica prenosioca četiri interakcije - gluona, prenosioca
jakih interakcija (sile koje povezuju jezgra, drže kvarkove na okupu),
fotona, prenosioca elektromagnetnih interakcija, intermedijarnih
vektorskih bozona, prenosioca slabih interakcija (na procesima raspada)
i gravitona, prenosioca gravitacione sile. Svima njima mase daju
higsove čestice. U ekperimentima koje su sprovodili naučnici dosad, u
sudaru čestica higsovi su se pojavljivali, ali su se brzo i raspali.
Ipak, bile su tu dovoljno dugo da ih oni detektuju.
- Nauka je
došla do raskršća - ili ćemo ovim eksperimentom dokazati naše teorije
ili ćemo doći do potpuno novih saznanja koja će nas odvesti u novom
pravcu. Da bismo nastavili dalje, moramo pronaći higs i dokazati
teoriju da su svuda oko nas u vasioni higsovi u koje su „utopljene“
osnovne čestice - leptoni i kvarkovi. Sve druge čestice su pronađene,
mase i osobine su im utvrđene i naše teorije proverene. Svi pokušaji su
nam dosad propali jer nismo imali dovoljno „jake“ mašine za to -
objašnjava dr Popović.
Inače, poslednja dva velika dela za
detektor ATLAS napravili su stručnjaci Istraživačko-razvojnog instituta
„Lola“. Svaki točak težak je 120 tona i oni su spušteni u tunel 29.
februara ove godine. Detektori su najveće mašine ikad napravljene.
ATLAS ima 100 miliona senzora na sebi i svaki može da prati posebne
događaje. Dugačak je 46 metara i širok 25, a u sebi ima fascinantnih
6.300 kilometara kablova. Specijalno za njega napravljena je betonska
hala duga 56 metara, široka 25 i tridesetak metara visoka. U halu se
kroz dva ogromna okna dizalicom spušta deo po deo od 2003. godine.
Svaki deo napravila je druga država.
U junu će kroz tunel biti
pušten prvi snop čestica protona, ali zvanično otvaranje laboratorije
biće tek 21. oktobra ove godine. Eksperiment će trajati bar 15 godina i
za to vreme fizičari će dolaziti i odlaziti u CERN, a snop će povremeno
biti puštan na nakoliko sati. Naučnici će posmatrati šta se dešava, a
zatim se vraćati u svoje zemlje i raditi istraživanja na osnovu
podataka koje su dobili. Četiri puta godišnje će se svi sastajati i
razmenjivati iskustva i saznanja do kojih su došli.
Osim higsa,
ovim eksperimentom naučnici hoće da pronađu i antimateriju, da utvrde
koliko je ima i zašto je ne vidimo, da otkriju dokle se širi kosmos i
da potvrde postojanje sedam dodatnih dimenzija u kojima žive osnovne
čestice, leptoni i kvarkovi.
Smak sveta?
Američki naučnici Volter Vagner i Luis Sančo 21. marta ove godine
podneli su tužbu Federalnom okružnom sudu u Honoluluu da bi sprečili
sprovođenje ovog eksperimenta jer će, po njihovom mišljenju, on dovesti
do iščezavanja Zemlje u crnoj rupi koja će se stvoriti sudarima
protona.
- Da bi se sudarima superbrzih protona u LHC-u (600
miliona sudara u sekundi) stvorila crna rupa mase jednog kilograma,
bilo bi potrebno više od 33 miliona godina neprekidnog rada
akceleratora! Toliko o efikasnosti stvaranja crne rupe u LHC-u - tvrde
naučnici.
- Globalno gledano, energija sudara nije dovoljno
snažna da izazove katastrofu velikih razmera. To je velika energija za
mikrosvet čestica, ali u našem, makrosvetu to je energija jačine udara
cigle od jednog kilograma koja padne na zemlju sa jednog metra visine -
objašnjava dr Popović.
Šta je CERN
CERN, Evropska agencija za nuklearna istraživanja (na slici), najveća
je svetska laboratorija za nuklearna istraživanja i smeštena je u
podzemni kružni tunel kod Ženeve, u blizini granice sa Francuskom.
Dvanaest evropskih država oformilo je CERN 29. septembra 1954. godine s
idejom da zajedno ulažu u novcu i ljudima u ova preskupa istraživanja.
SFRJ je bila jedna od zemalja osnivača, ali smo ga 1961. godine
napustili. CERN trenutno ima 20 zemalja članica, a osam zemalja,
uključujući i SAD i Rusiju, imaju status posmatrača
Komentari su dozvoljeni samo registrovanim korisnicima. Ulogujte se ili se registrujte.
